Понедељак, Август 23, 2010
Boriš li se za svoje snove? -Ja se samo borim i ne sanjam.
Žalim se ja danas Behappy kako mi ponestaje inspiracije, kako ne znam o čemu da pišem...O ljubavi, je l', danas nema šanse. Nisam raspoložena za bajke.
Kaže ona meni: "Piši o snovima."
I tu ja onda krenem (gle čuda!) da razmišljam...
Ne volim snove. Znam, baš sam užasna. Sve me "lepe" stvari nerviraju. Možda i plaše.
Ali, ljudi moji, ne mogu više da živim u snovima, ni da sanjam neke lepše dane. Hvala lepo, više volim gadnu realnost.
Možda sam sanjala nemoguće stvari, htela previše. Možda sam i ja mislila da je dovoljno verovati i boriti se za svoj san. Ali eto, meni ništa od toga nije bilo dovoljno. Kad te jednom gadno razočaraju najbliži, kad moraš da zaboraviš najlepše snove, e, onda usput gubiš i želju i sposobnost da sanjaš onako iskreno, prostodušno, nevino.
Prošlo je detinjstvo, više mi nisu dovoljne lutke (a u mom slučaju je bilo i pištolja - zamislite kombinaciju :))) ).
Snovi ništa ne koštaju i možda nam pomažu da preguramo crne dane, ali...ja više ne mogu da verujem.
Prošla su vremena kada sam mislila da smo svi jednaki, da ljubav svako zaslužuje, da postoji pravda, da ljudima treba verovati...
Ne pobeđuju uvek najbolji, to je istina. Novcem se može kupiti sreća (dobro, ne baš sreća, ali priznaćete da je s novcem lepše biti nesrećan jer ni siromaštvo ne garantuje sreću). Živimo u takvom svetu, bezdušnom, i zato ne volim one priče da je ljubav najvažnija i da se isplati biti dobar. Od ljubavi se ne živi, ali ipak čovek koji nikad nije voleo nikad neće znati zbog čega je život uprkos svemu - LEP.
I šta sad? Ništa. Mnogi će reći da pričam gluposti, al' baš me briga.
Sa svojih 16 godina imam to pravo da budem u zabludi, grešim.
Razočarali su me mnogi, ali i dalje mislim da je život lep.
Volela sam, sanjala sam i bila sam srećna. Voleću ja opet, biću i u budućnosti srećna i nasmejana.
Eto, jedino su mi snove ukrali.
Dobro je sto u zakljucku znas da ces biti srecna.
Ne moras da sanjas, ali moras priznati, drugacije nema niceg.
ustvari, mozda je bolje da to nazovemo "planiranje".
Sta god, zelim ti srecu.
A da, slazem se. Nema pravde, nemamo svi ista prava.
Ali je vazno da se borimo za svoj komadic pod ovim nebom.
:*
Ne, ja ne mogu da sanjam. A planiranja su, moraš priznati, bezdušna, hladna. Snovi su lepi, šareni i topli. Ali nisu za mene.
Tako je, dušo, važno je da se borimo :*
Mila moja, izdvojila bih ovo: " "Čovek koji nikad nije voleo nikad neće znati zbog čega je život uprkos svemu - LEP."
U tvojim godinama još nisam imala ni prvu ljubav, dakle, ni šansu da me brojne ljubavi - povrede.
Mozda se to stanje blage konfuzije naziva odrastanjem.
Prosla sam kroz ta vremena kad sam odbijala da verujem i nije bilo lako. Doduse meni nije, svako to dozivljava na svoj nacin.
Ali evo, kako odrastam, tako se sve polako i kristalise.
Zato ne brini, osmeh na lice, i ponekad zazmuri i pokusaj da sanjas. Juri snove i ne daj da oni jure tebe :)
A kada budes pronasla onaj pravi(a to ces znati tako sto ces osetiti) drzi ga se, i ne ispustaj ga iz svojih ruku - bori se!
Sanjarenja, nije mene ljubav povredila. Lako bih se ja izborila da je to bio najveci problem :)
Ashtraygirl, mislim da trenutno ne želim da pokušam...Sve u svoje vreme, valjda...
Borim se ja uvek :)
Pozdrav!
Zivot nisu oni dani koje smo preziveli, vec oni koje smo zapamtili. Zelim ti puuuuuuno dana za pamcenje.
Bog kaze:''Voli svoje neprijatelje i moli se za njih,jedino tako ce ti biti dobro''...verovatno je tako budi cist u dusi i veruj mi sve se vraca...voleces to ti garantujem kao nikad do sad,sanjaces i nista nece biti kao pre:-*
Подсетила си ме на слику из детињства, кад су брата и мене повели мама и тата на неки вашар и сад купују они брату неки митраљез играчку па питају и мене шта ћу ја. А ја се онако стуштила, а тата ће: И она би митраљез.
Хе, хе, мене су лутке, да будем искрена, слабо занимале.
Поздрав девојчици која узраста.***
snovi su da se sanjaju. život je da se živi. kad budeš spremna naći ćeš balans. i leteti. visoko
Prijatno!
Miro, dobro si to rekla :)
Hvala, draga moja :*
Lejdi, nemam tu sposobnost da verujem u sve to. Nista nije onako kako izgleda.
:*
Pricalice, ja sam trpela i lutke, ali su moja "prva ljubav" bili pistolji :))
Ljubim te!
Domacice, pa da, to je sustina. Samo mi treba vremena da shvatim.
Pozdrav!
jako dobro razmišljanje..i zaključak..
život je lijep..i samo je jedan :)
Tajanad, jedan jedini :)
Sve najbolje, draga :*
