Kad slučajno puste našu pesmu...
Ja se sledim. Ne znam zašto, ali srce zakuca kao ludo. I ne znam zašto te pamtim drugačije od ostalih. Ti nisi uspomena, već deo mene. Osećam tvoje prisustvo i dalje, ali ne, neću to da priznam.
Posle toliko vremena mogla sam da ti zakucam na vrata, da te zagrlim jako. Mogla sam, ali nisam.
Prošla sam tek tako, okrenula glavu, sakrila suzu i pomislila...osetila...Mi imamo naš trenutak večnosti. Premalo za sreću, za ljubav previše. A sasvim dovoljno.
Žao mi je. Lakše je bilo ovako. Ti ne znaš kako je kad se odlazi.
Oprosti još jednom. Takva sam, ne umem bolje.
Ako možeš, voli me. Pomisli na nas s vremena na vreme. Skloni tugu ispod obrva i osmehni se ako me ikada sretneš. Samo toliko.
