Anđele, umorih se od bežanja.
"Neke se noći naprosto dogode, neke te oči do smrti pogode...
Neka se vrata preteško otvore, neke se reči još teže izgovore...
...ne, nisam ti rekao sve."
Šta su to reči? A osećanja?
Pitam se...
Ruka drhti. Prebledeli prsti lete po papiru stežući olovku na kojoj podrugljivo piše "volim te".
Prećutali smo toliko toga. Zašto?
Ne žali, anđele...Bolje nije moglo. I da jeste, sreća nam ne bi bila bliža...
Gde su ti krila? Slomili ljudi, a ti bez borbe ih odbacio, srušio se na zemlju. Vidim na tvom umornom licu tragove pepela. Dokle ćeš sve trpeti?
A dlanovi su ti i dalje vreli. Reci mi zašto su onda moji postali ovako ledeni? I zašto su mi oči pune magle od kako su srele tvoje? Vidim tu istu maglu u tebi, ali
Zašto me, anđele, nisi naučio da plačem, da volim druge kao tebe?
Ne obaraj pogled! Krivi smo podjednako. Gordost se najskuplje plaća.
Polako ti se gubi osmeh u dimu cigarete. Nestaješ.
A ja i dalje osećam kako ti srce divljački lupa dok ga prkosno lišavaš snage.
Zaljubljeno pričaš o životu dok izazivaš smrt.
Licemeran si, anđele! Prljav, grub, mračan. Kako si se onda samo usudio da mi pokažeš nežnost?
Reci mi, zašto oboje mislimo na isto uvek kada padne noć? Ili kad osetimo hladnoću i bol? Zašto se setimo nas samo kad nam dušu obuzme tama?
E, moj anđele...Hiljadu pitanja, a gde su nam odgovori?
Neka...ipak mi znamo sve. Osećamo potpuno isto. Ti i ja. A gde smo mi?
Nema nas, znam. Jer to nam je jedino zabranjeno.
Sveto.
Plamen sveće u crkvi ugasio se istog časa kad sam pomislila na nas.
Ipak prokleto.
Zato nemoj nikad ljubav da mi spominješ. Nemoj, kad znaš da sam zbog tebe zabranila srcu da voli.
I pusti me bar da pamtim te tvoje tamne oči i Večitu noć koju nosiš u njima. Ah, kako su samo umele da zasijaju u tami kad bi mi dodirnuo ruku...
Nema te sile koja bi me naterala da zaboravim! Previše sam snage potrošila odlazeći, previše si ti izgubio pustivši me da odem. To se ne zaboravlja, anđele!
Naša obećanja su data da se ne bi ispunila. Mi to najbolje znamo. Ali budi siguran u jedno - ako se ikada u životu spotaknem i padnem, izgubim sve, nikad se neću kajati, ni žaliti, jer znam, ti ćeš me čekati na dnu.
