Понедељак, Август 09, 2010
Anđele, umorih se od bežanja.
"Neke se noći naprosto dogode, neke te oči do smrti pogode...
Neka se vrata preteško otvore, neke se reči još teže izgovore...
...ne, nisam ti rekao sve."
Šta su to reči? A osećanja?
Pitam se...
Ruka drhti. Prebledeli prsti lete po papiru stežući olovku na kojoj podrugljivo piše "volim te".
Prećutali smo toliko toga. Zašto?
Ne žali, anđele...Bolje nije moglo. I da jeste, sreća nam ne bi bila bliža...
Gde su ti krila? Slomili ljudi, a ti bez borbe ih odbacio, srušio se na zemlju. Vidim na tvom umornom licu tragove pepela. Dokle ćeš sve trpeti?
A dlanovi su ti i dalje vreli. Reci mi zašto su onda moji postali ovako ledeni? I zašto su mi oči pune magle od kako su srele tvoje? Vidim tu istu maglu u tebi, ali
Zašto me, anđele, nisi naučio da plačem, da volim druge kao tebe?
Ne obaraj pogled! Krivi smo podjednako. Gordost se najskuplje plaća.
Polako ti se gubi osmeh u dimu cigarete. Nestaješ.
A ja i dalje osećam kako ti srce divljački lupa dok ga prkosno lišavaš snage.
Zaljubljeno pričaš o životu dok izazivaš smrt.
Licemeran si, anđele! Prljav, grub, mračan. Kako si se onda samo usudio da mi pokažeš nežnost?
Reci mi, zašto oboje mislimo na isto uvek kada padne noć? Ili kad osetimo hladnoću i bol? Zašto se setimo nas samo kad nam dušu obuzme tama?
E, moj anđele...Hiljadu pitanja, a gde su nam odgovori?
Neka...ipak mi znamo sve. Osećamo potpuno isto. Ti i ja. A gde smo mi?
Nema nas, znam. Jer to nam je jedino zabranjeno.
Sveto.
Plamen sveće u crkvi ugasio se istog časa kad sam pomislila na nas.
Ipak prokleto.
Zato nemoj nikad ljubav da mi spominješ. Nemoj, kad znaš da sam zbog tebe zabranila srcu da voli.
I pusti me bar da pamtim te tvoje tamne oči i Večitu noć koju nosiš u njima. Ah, kako su samo umele da zasijaju u tami kad bi mi dodirnuo ruku...
Nema te sile koja bi me naterala da zaboravim! Previše sam snage potrošila odlazeći, previše si ti izgubio pustivši me da odem. To se ne zaboravlja, anđele!
Naša obećanja su data da se ne bi ispunila. Mi to najbolje znamo. Ali budi siguran u jedno - ako se ikada u životu spotaknem i padnem, izgubim sve, nikad se neću kajati, ni žaliti, jer znam, ti ćeš me čekati na dnu.
...predobro napisano, draga moja... anđeli su obično nedostižni.
Interesantno kako brzo neko od andjela postane djavo... dovoljno je samo da zaboravi na sastanak sa nama:))
Mesečino, mesečino. Nadam se da je ovo samo post emotivno jako napisan. I ne vraaćaj se onima koji čekaju na dnu.
pozdrav :)
nekad, ne tako davno...
podsjetila si me...
pozdravljam
Sanjarenja, a ljudi? Jesu li i oni isto tako nedostižni?
:*
Miro, šaljem poljubac. Pustimo emocije, one mi uglavnom škode.
Lillian, tako je, problem je u tome što ih ne umemo razlikovati od običnih ljudi.
Anam, uvek je tako :))
Ali bolje djavo nego crni andjeo, kao ovaj moj...
Mandrak, ovo je samo mračna strana moga srca. A da se vratim neću nikad, to sam već milion puta ponovila :)
pozdrav
Tajanad, koja je razlika između nekad i sad? Ponekad mi se čini da lakše živimo u prošlosti...a ne bi trebalo...
ljubim te :)
Evo me opet da ti kazem da se u potpunosti slazem sa Mandrakom.
nekad je ono što nas prati u danas...
uspomene kojih se ne možemo riješiti..
pusa draga moja :))
Nisu ljudi nedostižni. Ali uvek imaj mandrakov savet na umu :"I ne vraaćaj se onima koji čekaju na dnu"
Miro, slažem se i ja, ali...to prokleto "ali"...
Tajanad, najduže u nama ostaju one uspomene koje pokušavamo da izbacimo iz srca :)
Sanjarenja, znam ja to dobro i postupam valjda ispravno, ali...šta ako je onaj koga ostavljam za sobom vredniji od svih ostalih? Ubija me ta posmisao, a duboko u sebi znam da ne grešim.
bolna istina....
Sva sam se najezila.
A, kad je ljubav u pitanju tu nema ispravnog razmisljanja.
TO je sve razmisljanje srcem.
Znam da ces ici pravim putem, i vidjaces ga u drugima... ali to je valjda zivot.
Хепи, НЕ љубав. Само то не!
Смем ли ја нешто да кажем? Је л` смем? А шта ако ти од њега тражиш оно што сама не нудиш? Због тога се можда више бојиш, него због тога да је он тај један једини и прави. Не бој се, љубав је давање и благослове прима онај који даје више неголи онај који прима. То кад упамтиш, биће мање проклетства а више радости и блаженства. Љууубиммм!***
Pricalice moja, nisam bila jasna ovde, mislim da vecina nije razumela o cemu je stvarno rec. Ja i on - ista osoba. Osecamo isto. Tesko je objasniti. I veruj mi, ovo samo prokleto moze da bude. Jednom u zivotu znam sta pricam, sigurna sam u svoja osecanja. Al' to mi bas nista ne vredi. Necu vise o ovoj prici, obecavam!
Ljubim te :***
Nemam komentar!
SAVRSENO!!!!
