Субота, Октобар 02, 2010
Олујна ноћ
У пола ноћи блиста Тама,
Облак се облаку свети.
Небо пресеца громова кама
И старом храсту прети.
Небески свод звездама просут
Муњама уступа место,
А Месец полако крчи свој пут,
Кроз облаке стиже на престо.
Бесни ужасни небески рат,
Ал' неко га и не слути.
На прозору киша, откуцава сат,
лагано теку минути...
Стрпљиво Он чекао је Њу,
Рекла је да ће доћи.
Сад нежно љуби је у сну,
тако ће читаве ноћи....
***
Лије и даље та киша пуна студи
Све јаче је невреме, гром.
Она ипак долази нежно да га буди
и опија својом љубављу свом...
Lep zakljucak! :)
Bas zato :))
Зашто нетипично за тебе! Па да тога нема у теби, не би било ни ове песме, зар не? Љубим.***
Kad pricamo o udruzivanju oko pisanja, i ti bi bila sigurna kandidatkinja za to! Lepo napisano!!!
Boki, bila bi to za mene velika cast, ali mislim da jos treba mnogo toga da naucim da bih mogla ravnopravno sa vama da pisem :)
Pricalice, svi su vec navikli da ja volim tuzne krajeve. Ali eto, imam i ja svoju vedriju stranu.
Grlim te!
I meni je zamirisalo na tragediju, nije da sam imala neka predubedjenja :) ali drago mi je sto je ovako. Lepa pesma.
Талас! Бре, да није тебе ова гуска би се и сад питала шта јој се десило са блогом :))
Хвала!
Ne mora se sve znati, al se moze pitati.
:))
PS: I guska je veoma lepa zivuljka.
:))))))))))))))))))))
Nema na cemu.
Хахах сад ћу да одустанем од месечине (а имам чак две!) и посветим се блогу са ником "гуска" :)
Добра идеја, а?
Знам, требало је да питам, али ето...женска памет :))
Ponekad pisem kad je noc i tisina, kad slike zelja kucaju na moje prozore kao kisa koja pokusava da me na krilima maste odnese tamo gde nikad nisam bio
...a za Talasa: neka ide na tvoj blog, post Moskva, i vidi kako je lepa ta "guska"
Боки, лепо речено :)
Сањарења, хвала! Ја лично мислим да све зависи од тренутка, некад сам боља, некад гора...
Љубим!
