Umesto ljubavi, poklanjam ti pesmu.
Na prvi pogled ničega nema
Ne nedostajemo jedno drugom
I ko zna šta nam sutra sprema...
Malo lepših snova odsanjanih s tugom,
Il' možda sreću nasmejanu,
Dole, pokraj reke.
U očima sunce, pahulje na dlanu
Nečije usne meke...
Tajno najveća, okreni se i idi!
Ne postoji reč ovo naše da opiše.
Moje srce dalje od tebe ne vidi,
ali razum mora sve lepo da briše.
Ponesi ipak nešto od uspomena...
Nevidljivih suza par, malenu trepavicu,
Osmeha mog deo za bolja vremena
Da zasija nekad i na tvom umornom licu.
Da te prati, da ti bude sena.
Kad jednom istekne mi vreme
Ugasi Mesec, zablistaću tada.
Na stazi bez ijedne sene
Bićemo blizu, kao nekada...
Uzmi me za ruku,
Priznaću svima da sam bila tvoja,
I shvatiću u tom zadnjem trenu
Ti si mene voleo, Nesrećo moja!
