Крила и немири
Црне лептире
скривам у мраку
своје душе.
Они носе моје немире
осећају и када ми се
светови руше..
Чувају сваку бол моју
знају ме јаку,
знају ме слабу,
храбру, уплашену
и заувек твоју.
Сваком је лептиру
бол живот дала
на месту где је
суза због тебе пала.
Ал' им је ипак живот
краткога даха,
нестану брзо
ти обриси страха.
Али зато у мени трају
лептири мали, весели, плави,
то су твоји осмеси залутали.
Они ми увек снагу дају
и зато чувам сваки од њих
јер то је све што имам сада.
Моја су вера, љубав и стих,
успомена нежна и вечита нада.
Кад осећања нису узвраћена, а Његов осмех ипак усрећује - е, то је ЉУБАВ.
Или сам можда ја скроз промашила поенту.
